Digitalna bezbednost

INTERNET

Internet je važan i velik resurs različitih informacija, koje mogu biti mač sa dve oštrice ukoliko dete ne zna kako treba da se ponaša na internetu.

Ukoliko detetu pomognemo da nauči da koristi internet na bezbedan način i razlikuje šta su korisne i pouzdane informacije od onih koje to nisu, možemo očekivati psiho-socijalni razvoj kod deteta. Dexter’s IT laboratorija je škola programiranja namenjena deci od 7-16 godina. Svaki naš kurs koji imamo, baziran je na korišćenju računara i interneta kao i programi i projekti koje pravimo.

Pored toga što decu učimo osnovama programiranja, težimo ka tome da svakodnevno decu informišemo koji su to potencijalni problemi koji mogu da se dese, ako se internet ne koristi pravilno, i iz tog razloga smo osetili potrebu da na našim časovima, uz stručnu pomoć psihologa i kroz radionice naši polaznici dobiju potrebne informacije i saznaju  šta je to digitalna bezbednost.

DIGITALNO NASILJE

Digitalno nasilje predstavlja ponašanje koje za cilj ima uznemiravanje, povređivanje, ponižavanje i nanošenje štete drugoj osobi, putem digitalnih tehnologija.

Često se javlja zabluda da se nasilje ne može desiti putem digitalnih tehnologija, jer se ne dešava licem u lice. Visok stepen anonimnosti ga upravo i čini težim za prepoznavanje.

Žrtve su stalno dostupne, čak i kad ne koriste internet. U digitalno nasilje spadaju uvredljive i preteće poruke i video snimci, uznemiravanje telefonskim pozivima, lažno predstavljanje, glasine, krađa lozinki i identiteta, slanje virusa i slično.

ZAŠTITI SE

DECA

Veoma je važno biti obazriv prilikom objavljivanja ličnih podataka i voditi računa sa kim se komunicira, jer nisu svi na mreži uvek pouzdani i iskreni kad se predstavljaju. Nadimci obezbeđuju zaštitu, kao i pouzdana lozinka koja bi trebala da sadrži veći broj različitih karaktera i simbola, koju ne delimo sa drugima.

RODITELJI

Roditelji treba da zaštite računar antivirus programima i ograniče pristup deci pojedinim sadržajima i sajtovima. Takođe, treba da objasne deci zašto se smatra manje bezbednim da pristupaju takvim sadžajima u mlađem uzrastu.

ŠTA AKO ME NEKO UZNEMIRAVA?

DECA

Blokirati osobu koja nas kontaktira, ne odgovarati na uznemiravajuće i preteće poruke, sačuvati dokaze uznemiravanja i prijaviti situaciju nekoj odrasloj osobi.

RODITELJI

Razgovarati sa detetom, pružiti mu podršku i razumevanje, ne osuđivati ga, savetovati ga da ne odgovara na uznemiravajuće i preteće poruke i obavestiti nadležne službe.

KOME DA SE OBRATIM?

DECA

Ukoliko se dete oseti nebezbednim u nekoj situaciji (neprijatna/uvredljiva poruka preko društvenih mreža, nepoznata osoba koja ih kontaktira i slično), treba da se obrati bilo kojoj pouzdanoj, odrasloj osobi koja mu može pomoći u takvoj ili sličnoj situaciji. Osobe od poverenja su najčešće roditelji, bliža rodbina, učitelji/nastavnici, pedagog/psiholog...

RODITELJI

Generacijski jaz - sa ekspanzijom interneta i tehnologije deca su postala više digitalno pismena u odnosu na svoje roditelje, što je napravilo raskorak među njima. Ukoliko se i roditelji edukuju o načinu kako tehnologija funkcioniše, moći će bolje da razumeju dete i da mu lakše pomognu. Uspeće da ga nauče kako pravilno treba da se koristi internet i objasne šta je prihvatljivo i bezbedno ponašanje na internetu. Najvažnije je razviti odnos poverenja i podrške sa decom kako bi im se uvek poveravala. Važno je da roditelji prate promene u ponašanju svog deteta, jer na taj način mogu na vreme da reaguju.

INTERNET BONTON
  • Vodite računa o sebi i drugima kada ste na mreži. To najpre znači da treba da se vodi računa o rečniku i na koji način se obraćamo onima sa kojima smo u komunikaciji.
  • Korišćenjem skraćenica povećavamo mogućnost da se pojave nesuglasice i konflikti u komunikaciji.
  • Važno je znati da svaka aktivnost na internetu ostavlja “trag” i da samim brisanjem nekog sadržaja nismo učinili da isti i nestane iz digitalnog sveta. 
  • Prijaviti nasilje, kada se dešava nama, ali, ako primetimo i da neko drugi trpi nasilje.
Renata Jevtić Mešter
PSIHOLOG

“Najznačajnije od svega jeste da roditelji budu u kontinuiranoj komunikaciji sa decom, kroz edukaciju u korišćenju tehnologija, ali najviše u prepoznavanju potencijalnih neprijatnih i uznemirujućih sadržaja i situacija. Jedino na taj način će deca, kada ne bude odraslih u blizini, znati pravilno da odreaguju i zaštite se u nebezbednoj situaciji.”

PITANJA ZA PSIHOLOGA